- rujan 20233. godine. Meksiko. U zoološkom vrtu u gradu Ciudad de Meksico pored fontane bio je jedan ogroman vrt sa puno uništenog i starog cvijeća. U njemu se nalazio mali gradić po imenu Kukcograd u kojem su živjeli kukci raznih vrsta, boja i oblika. U tom Kukcogradu bilo je jako puno zlikovaca i kriminalaca. Zato je puno kukaca bilo opljačkano i ubijeno bez razloga. Jedan od tih zlikovaca zvao se Luka. Imao je 18 godina i od kad je bio mali volio je krasti i i trgati tuđe igračke i stvari. Ali neće još dugo…. Prije 2 dana na dan 27.9.20233 bio mu je rođendan. Kad je njemu rođendan to nije dobra stvar jer on na taj dan misli da može raditi što god poželi i kad god poželi. Tako je odlučio da će u 22:00 h kada se zatvara trgovina slatkiša bubamarca Dragutina provaliti u nju. Ova trgovina bila je jako popularna. Luka nije imao pojma što će mu se dogoditi ako uzme finu tratinčicu. Nije ga bilo briga. On se ničega ne boji. Bubamarac Dragutin zaključao je trgovinu, upalio lasersku zaštitu, zatvorio metalne rolete i otišao. Tog časa Luka je krenuo u akciju. Uvijek je nosio malu šipkicu od 8 cm sa sobom jer mu je služila za otvaranje zaključanih vrata. Uspio je otvoriti i potrčao prema čokozlatnoj tratinčici. To je bio njegov kraj. Alarm se upalio, vrata su se zaključala, Luka se toliko jako uspaničio da se onesvijestio. Slijedeće jutro nije se ničega sjećao. A bilo mu je i nešto čudno. Kad je nakon par minuta došao k sebi shvatio je da se nalazi u nekoj čudnoj prostoriji gdje nema ničega. Samo je tu on i panel ploča na zidu. Na panel ploči ima jako puno gumbića različitih oblika. Stisnuo je prvi gumb koji je dohvatio i iz zida je izletio papirić na kojem je pisalo da u 2 minute mora naći gumb koji je po izgledu različit od drugih. Luka se prepao i krenuo je tražiti. Što je vrijeme brže curilo to se Luka više uspaničio. Bojao se posljedice što će se dogoditi ako ne nađe taj gumb. Šetao je po sobi i šetao, bojao se jako. Vrijeme mu je curilo prebrzo. U zadnje 3 sekunde našao je čudan gumbić i stisnuo ga. Odbrojavanje vremena je najednom nestalo. Bilo mu je lakše, ali ne zadugo. Toliko se jako umorio od svega da je odjednom zaspao. Usred noći se probudio i na njegovom čelu bio je zalijepljen novi papirić na kojem je pisalo 00.12.02.45.33 . Luka je bio jako zbunjen i prestrašen jer nije znao značenje tih brojki. Nakon što je gledao par sati u to ogladnio je i stisnuo gumb koji je po veličini bio jako jako mali i jedva se vidio. Iz zida je odjednom iskočio tanjur sa sushijem i sosom. Luka je bio baš sretan. Jeo je i uživao u hrani. Klikom na novi gumb dobio je i piće u staklenoj boci. Odjednom stigla mu je i kutija u kojoj je bilo puno stvari. Bile su to igračke iz njegova djetinjstva. Na dnu kutije našao je sliku. Pogledao ju je i zaplakao. Na slici je bila mama leptirica Vera i tata leptir Jurica. Luki su mama i tata jako nedostajali. Plakao je i prisjećao se lijepih trenutaka koje je proveo s njima. No, nešto je tu bilo čudno i ljepljivo. S druge strane slike bila je osušena krv. A na krvavoj površini nalazilo se zalijepljeno pismo. Pisalo je: kako su oni završili i ti ćeš, vrijeme ti curi… Luki je sad sve bilo jasno, znao je o kome se radi i tko je sve to napravio. Za sve je bio kriv njegov najveći neprijatelj, skakavac Tom. S njim se Luka tukao i svađao od malih nogu. Odjednom je shvatio da je on ubio njegove roditelje. To mu je bilo strašno. Trčao je po sobi kao lud. Stiskao gumbiće, skakao po njima, a iz zida su samo izlazile nove stvari. Zaplakao je. Na novom papiriću pisalo je: 00.00.00.01.04 Bilo mu je jasno da mu život visi o koncu i koliko malo vremena mu je još preostalo. Plakao je, sjedio je na podu i samo čekao da vrijeme proleti. Zaspao je jer je to bilo previše stresa za njega. Luka je tuzno zaspao i nije se više probudio…
Marta Gavrić