Ova priča govori o strašnoj krađi tulipana Ljubana. Tko je taj tulipan, gdje je Ljuban, kako je? Svi se pitajuuu. Hoće li pronaći krivca? No, da bi sve saznali o toj priči moramo krenuti ispočetka. Toga dana Saša se probudio jako rano. Osjećao se jako čudno, otišao je u dnevni boravak i tamo je vidio mamu Dramu i tatu Kravatu kako se raspravljaju. Odmah im je rekao da prestanu i kažu mu o čemu se radi. Mama i tata ispričali su Saši da je netko ukrao tulipana Ljubana. Saša je odmah otrčao do seke peke Vjeke. Odmah ju je probudio zato što je ovo jako važan dan. Njih dvoje brzo su krenuli u vrt i tamo ugledali cijelo društvo kako plače. Netko je ukrao njihovog prijatelja Ljubana. Saša i Vjeka odmah su počeli razmišljati. Išli su od cvijeta do cvijeta, od pčelice do bubamare, ma nema koga nisu pitali. Prvo su, naravno, pitali za mišljenje Žabonačelnika Đuru. Zadnji put je vidio Ljubana prije tri dana, kada su zajedno bili u šetnji po vrtu, odgovorio im je. U potrazi im je pomogao Žabopolicajac Srećko. Jedini koga nisu pitali je stršljen Radovan kojeg su se bojali. On im je bio najveći neprijatelj, a pogotovo tulipanu Ljubanu. Skupili su hrabrost i krenuli prema Radovanovoj kući. Nije ga bilo doma. Sad su tražili i njega. Pretražili su cijeli vrt. Tražili su i izvan njega, išli sve do grada. Potpuno očajni vratili su se doma u čarobni vrt. Tek su onda shvatili da je Radovan cijelo vrijeme letio iznad i iza njih. Pitali su ga za Ljubana. Radovan je samo drsko odgovorio: Nije me briga za njega! Odmah su posumnjali da je Radovan nešto napravio Ljubanu jer ipak su oni bili najveći neprijatelji. Već je pao mrak. Saša i Vjeka morali su na spavanje. Za večeru pojeli su žgance s mlijekom da budu jaki i spremni na sljedeći dan … Kada je svanuo novi dan Saša i Vjeka ustali su iz kreveta spremniji nego ikada. U vrtu su vidjeli da je Radovan nekud otišao, ali očigledno je zaboravio zaključati vrata. Saša, Vjeka i Žabopolicajac Srećko ušuljali su se u Radovanovu kuću. Našli su na podu Ljubanove latice, a na stolu bilo je Ljubanovo pismo koje je glasilo ,,Dragi stanovnici Čarobnog vrta ovo pismo pišem jer me neko vrijeme neće biti. Nemojte se za mene brinuti. Ja ću biti dobro. Sve vas jako volim i pazite se Radovana .Voli vas vaš Ljuban!” Saši je sve to bilo jako čudno. Čekali su Radovana dok se vrati da bi ga mogli malo bolje ispitati. Nakon četiri sata Radovan je napokon došao doma. Na njihovo ispitivanje, Radovan je počeo mucati i plakati kako on nije htio i sve im ispričao. Ljuban je u utorak napisao pismo i stavio ga na oglasnu ploču. Pismo je uzeo Radovan i odnio ga u svoju kućicu. Čitao ga je i gledao, ali imao je problem. Nije znao dobro čitati. Latice na podu bile su za njegovu kupku. Sada je sve bilo jasno. Ljuban je otišao na Madagaskar i tamo mu je jako lijepo, pisalo je u poruci. Vratio se nakon tjedan dana i svima pričao kako mu je bilo lijepo na godišnjem odmoru. Iako nije volio Radovana, Ljuban se odlučio s njime pomiriti. Njihov razgovor trajao je satima, minutama, sekundama… jako, jako dugo. Cijeli vrt se skupio pokraj prostorije u kojoj su razgovarali. Svi su bili znatiželjni. Mislili su da će se Radovan i Ljuban svađati i tući. Nakon pet sati Ljuban i Radovan izašli su iz Radovanove kuće. Ljuban i Radovan su se pomirili svi su bili sretni zbog toga i svima je bilo drago. Na kraju su Ljuban i Radovan postali najbolji prijatelji i shvatili da imaju puno sličnosti i da je bilo baš smiješno i glupo to što su se svađali. Sada kad su najbolji prijatelji više nema problema. Radovan više ne provocira Ljubana i nema svađe. Njihova svađa znala je probuditi cijeli vrt, a ponekad i Sašu. Kada je došao Radovanov rođendan Ljuban mu je napravio ogromno iznenađenje. Pravio se da je zaboravio na njegov rođendan. Radovan je bio tužan i mislio je da su svi zaboravili, ali Ljuban je došao u njegovu kuću kad je Radovan zaspao i donio mu je najfiniju tortu i kolače. Svi su proslavili Radovanov rođendan u miru i veselju. Sad je u vrtu mir i svi se vole i poštuju i nema neprijatelja. Sada su svi samo prijatelji.
Tia Zlodi
Loading ...